Cupave stvari su u pitanju

Kafopije i fenomen svakodnevnog ispijanja kafe

minjon | 25 Mart, 2010 07:47

Tradicija ispijanja jutarnje, popodnevne i svake druge kafe je nesto najlepse sto se odrzalo u svakoj balkanskoj porodici. Ona je nesto sto nas spaja. Uz nju pricamo, uz nju pevamo, uz nju se svadjamo, uz nju pusimo, uz nju placemo. Car kafe oseca svaka osoba od rodjenja pa do kraja zivota. Tako da kada se rodi dete i donese u kucu jedna od prvih stvari koja mu/joj zamirise jeste kafa. Zasto? Pa dodje baba da vidi unuce, pa dodje deda, pa dodju drugi baba i deda da vide unuce pa je red da prije i prijatelji popiju jednu kaficu i jos sta vec pride, verovatno i rakijicu. Tada se, kao i svaki put kada se kafa kuva, njen miris siri celom kucom. To su da oni trenuci od kojih se novopecenim roditeljima prevrce zeludac u stomaku jer ne samo sto moraju da paze na bebce vec i na matorce da im ne skoci pritisak od kolicine popijene kafe.

Kada dete malo odraste, ako jedino nije fenomen, najdraze mu/joj je da trckara oko stola kada su ,,matori'' seli da popiju ,,tu'' kafu i da trazi da proba ono sto mu,jelte, ne dozvoljavaju jer ce da mu naraste rep. A kada jos malo poraste, e onda dobije malo ,,bele kafe''. U secam se moje prve bele kafe. Nikada srecnija nisam bila. Sela sam izmedju babe i dede i toliko sam ih ometala u njihovom popodnevnom uzivanju i odmoru uz kafu da sam odmah dobila svoju soljicu sa pola mleko - pola kafa. Moje oci su sijale od srece i tada sam zvanicno postala kafopija. Ubrzo potom dolazi period kada nam je dozvoljeno da osetimo cari umakanja kocke secera u kafu. Da li postoji osoba koja je to prestala i dan danas da radi?

U srednjoj skoli ako nisi iz gatarske kuce vec, onda ce se naci neko da te navuce na to da ti gleda u solju. Ali, da bi ti neko pogledao u solju ti naravno pre toga moras popiti tu kafu. E tako sam ja, moglo bi se reci, izgubila nevinost u ispijanju moje prve turske,grcke, domace kafe. U kaficu ,,Krug'' kod Osme gimnazije. I od tada kafa je sastavni deo mog zivota. Kome se u tom periodu kafa ne svidi taj je nece nikada piti. Naravno uvek ima izuzetaka.

Kada dodje fakultet kafe se ispijaju u litrima. Sto zbog pospanosti, sto zbog dosade. Sastavni deo studentskog zivota je ispijanje kafe u kaficima u okolini faksa, ali i na drugim mestima naravno u svako doba dana. Devojke kada se dogovaraju za popodnevni izlazak, kazu :,, Hajmo na kafu'' ili ,,Kada cemo na kafu'', a moram priznati da su i muskarci sa onog :,, Hajmo na pice'' presli na ovo ,,zensko''. Ne zbog njihove isfeminiziranosti vec, verujem, vise i zbog njihove navucenosti na ovaj napitak. Naravno uvek ima isfeminiziranih izuzetaka.

Ispijanje kafe kasnije postaje sastavni deo svake porodice. Roditeljima su to dragoceni minuti za razgovor o stvarima koje su potpuno van domasaja dece. Klince smeste ispred TV a da gledaju crtane filmove, a oni skuvaju kafu. Kasnije se uz kafu vode i oni ozbiljni razgovori majka-cerka, koji pocinju recenicoma ,,A da ti majka skuva kafu, a?''.

Dalje. Kada idete na poslovni razgovor ili sastanak prvo vam ponude kafu, kao neko sredstvo za smirenje. Kada imate pauzu na poslu prvo sa koleginicama i kolegama pijete kafu. Direktor ili direktorka ako vam se nabacuju zovu vas na bitan razgovor i kafu.

E u penzionerskim danima, bila sam svedok gledajuci moju baku i dedu, ispijanje kafe su dragoceni trenuci pricanja o proslosti ili caskanja s komsijama. Dakle ispijanje kafe se praktikuje do duboke starosti, naravno tada razredjene dobro, da bi moglo da se spava. Moj deda je to zvao caj kafa. Taj divan napitak pun uspomena uz koji se pricaju takve price koje u suprotnom mozda niko ne bi rekao.

I ja sada gledam u ovo sunce. Doduse kroz prozor jer je iz glupih razloga meni izlazak na balkon zakrcen. I pijem kafu. I pisem o njoj. I mislim o njoj valjda da ne bih mislila o danasnjem kolokvijumu. I fascinira me zbog toga. A kasnije cu ponovo, posle kolokvijuma, sesti sa koleginicama u ,,Patuljak'' da popijemo jos po jednu i caskamo o svemu sto nije prethodni kolokvijum. I tako u krug. Od veceri do jutra, od jutra do veceri. Ova bela solja puna prelepog crnog napitka je od ranog jutra uz mene. S njom mi dan uvek pocinje s osmehom. Dobro jutro.

MINJA